Слободна уметност
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.
Слободна уметност

На форуму ће бити приказане књиге и њихови описи. Оставите своје мишљење, и напишите укратко о књизи коју сте прочитали


You are not connected. Please login or register

Добрица Ћосић "Корени"

Go down  Message [Page 1 of 1]

1Добрица Ћосић "Корени" Empty Добрица Ћосић "Корени" Sun Feb 07, 2016 8:53 pm

MrRope95

MrRope95
Admin

Корени



  Добрица Ћосић у роману "Корени" кроз животе, судбине карактере јунака даје опис Србије крајем 19 века, и дочарава судбину српског народа у новом добу.
  Кроз однос двеју породица, Дачића и Катића осликано је разорено, подвојено и раслојено српско друштво. Глава породице Катић, представник грађанства, српске буржоазије јесте Аћим Катић. Вођа народа и политичке радикалне странке, који се бори за слободу и права грађана. Сво богатство стекао је радом и трудом, јер није желео да он, син Луке Дошљака буде слуга, воденичар и надничар као отац. Цео живот осећа да не припада Катићима, јер је свестан свог порекла и замућених корена. Има два сина Ђорђа и Вукашина. Вукашина више воли јер има његову нарав и снагу, био му је наклоњен, више пружао, да би га на крају Вукашин највише разочарао и победио. Није прихватио очеве, идеје, ставове, начин размишљана, већ одлази у Француску да се школује у потрази за бољим, "својим" животом. Вукашин жели да промени свет и учини га лепшим и праведнијим. Као што је висибаба весник пролећа тако је и онпредставник неког новог времена, "носи врућ пепео у дзеповима". Каже да су Србији потребни памет и знање, а не политичке странке и зато жели Европу у Србији. Упркос свему Вукашина раздире унутрашњи бол, патња, тескоба, ... Мирис његове собе, мајка, завичај успомене су окови који су му заробили душу и не дају му мира. На тренутке се пита да ли му је тај нови живот вреднији од оца и брата и чему сав тај пакао који је сам створио. Али се ипак тргне и каже да не треба бити сентименталан, јер је онда идејама крај. Говори да је све прошлост, одлази из Прерова, дели имање и тиме унесрећује брата и оца. За разлику од Вукашина брат Ђорђе је мршав на мајку, због чега га Аћим није волео. Ожењен је за Симку, коју му је отац изабрао. Упркос свом богатству које има, он не поседује највеће благо овог света, а то су деца. Разочаран је, пати, тоне, ничему се више не нада. Садашњост је мрачна и празна, а за њега будоћности нема, у грудима носи парче љуте, црне туге. И сам каже да живи црне од манастирског миша и да му душа смрди на свиње. Цео живот ради, сваки дукат је мучно стекао, а сада је поражен, тужан јер нема ко да га наследи. Вођен мишљу да је он крив што немају деце, наговара жену Смиљку да затрудни са слугом Толом Дачићем. Ђорђе за себе каже да је злотвор и најгори човек који је икада ходао земљом. Пусто је и мртво све у њему. Као и Ђорђе и Аћим схвата да му се породично огњиште гаси, кров на кући крцка јер се туђа крв рађа. Кажа да га је то стигла казна, јер је много деце његовом вољом остало без очева. Срце ће му препући од бола и жалости што није упознао Вукашинову децу, која су његова крв. Раздире га бол, разочаран је у себе, у људе и не види излаз. Аћим је човек којем недостају пажња, љубав, срећа и топлина породичног дома. Цео живот му је сада једна пресушена река, једино што му је преостало је да умре. Ћосић кроз ликове у овоме делу описује човекову вечиту борбу са злом, како у сопственом бићу, тако и у природи.
  По мом мишљењу порука овог романа јесте, да иако ми не бирамо наше порекло, породицу, ни презиме, морамо волети своје корене, оно што смо јер је породица највеће богатство које нам нико не може отети. Задатак сваког појединца је да заувек чува и негује "пламен" свога огњишта.

http://freeart.ml/

Back to top  Message [Page 1 of 1]

Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum